Међународна научно-практична конференција „Улога руских добровољаца у ослобађању Балкана од турака“, посвећена 145. годишњици херојске смрти пуковника Н. Раевског.

У Крушевцу је од 9. до 12. октобра одржана Међународна научно-практична конференција „Улога руских добровољаца у ослобађању Балкана од турака“, посвећена 145. годишњици херојске смрти пуковника Н. Раевског.

Организатори конференције: Друштво руских сународника и пријатеља Русије „Свеславица“    Крушевац, Институт за словенске студије Руске академије наука, Центар за руске и источноевропске студије Одељења за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду уз подршку Фондације „Руски мир“, Руског центра за науку и културу „Руски дом“, Националног савета руске националне  мањине, СО МФЈПН, Народног музеја Крушевац.

Конференцији су присуствовали водећи професори Московског државног универзитета Ломоносов и  Московском државном универзитету за међународне односе, као и њихове српске колеге са Филозофског и Филолошког факултета Универзитета у Београду, Историјског музеја Крушевца, Друштва историчара Крушевца итд. руског и српског друштва.

У оквиру научне конференције, у Историјском музеју Крушевца представљена је изложба  посвећена главном команданту српске војске, руском генерал-мајору Михаилу Черњајеву, „Повратак генерала-145 година од доласка руских добровољаца у Србију“.  Српској научној јавности и публици представљене су фотографије  из албума  „Успомене о Србији“, награде добровољцима, личне забелешке и преписка генерала Черњајева са организаторима покрета Иваном Аксаковим и Николајем Рајевским (дигиталне копије обезбедио Државни историјски музеј у Москви).

Пре тачно 145 година у историји руског народа се по први пут појавио феномен војних добровољаца, независних од државе, а које је подржало грађанско друштво, као и истакнути представници војне, пословне и научне елите. Под утицајем распрострањеног убеђења у потребу ослобађања Словена од иноверачке османске владавине, руски народ је захватио импулс, који је отелотворен у масовном покрету. Део руских добровољаца стиже на Балкан већ 1875. године, а већина (преко три хиљаде људи) у лето и јесен 1876. године. Управо је та појава утицала касније на одлучност руске државе да се војним и дипломатским путем активно умеша у судбину словенских народа, захваљујући чему је Србија успела да добије међународно признање своје државне независности.

У оквиру програма конференције, учесници су одржали округле столове о очувању историјског сећања – 1. Расправа о пројекту обнове Руске цркве Св. Тројице у Горњем Адровцу и први споменик у Србији руским добровољцима, који је одржан у општини Алексинац и 2. Расправа о пројекту систематизације имена руских монаха и свештеника Нишке епархије, који су дали огроман допринос обнове уништених српских манастира и оживљавање монаштва у Србији у периоду 1. и 2. светског рата, који су се одвијали у манастиру Св. Романа у Јунису.

   Током 4 дана богатог програма, учесници међународне конференције могли су да обиђу места која чувају  успомену на херојске странице српско-руске историје  поменутог периода: цркву Свете Тројице у Горњем-Адровцу, место смрти  пуковника Рајевског Н.Н., Руски споменика на Брђанци и Шуматовачку косу.

Након конференције планирано је објављивање зборника радова њених учесника.

   На крају међународне конференције, организатори су предложили да се Шемјакински сусрети, који су одржавају једном у 2 године, одрже се у Србији, на територији Расинског округа, где су се водиле главне ослободилачке битке у руско-турским ратовима.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *