Зашто бајка и у савременом свету остаје важан део васпитања детета? Како кроз бајковите ликове и приче разговарати са децом о добру и злу, пријатељству, поштењу, одговорности и љубави према сопственој културној традицији?
Овим и другим важним питањима била је посвећена образовна радионица „Васпитни утицај бајке на децу“, одржана 17. септембра у оквиру фестивала „Недеља руског дечјег филма – ЧАРОБНИ СВЕТ БАЈКЕ“ у школи „Олга Петров“ у Баранди.
Организатор овог догађаја било је Удружење сународника и пријатеља Русије „Србија у срцу – Русија у души“ из Опова, уз подршку Фонда „Руски мир“, Националног савета руске националне мањине у Србији и Општине Опово.
Сусрет је окупио школарце, родитеље, просветне раднике, васпитаче и све оне којима је стало до питања васпитања и одрастања најмлађих.
БАЈКА ЈЕ ВИШЕ ОД ПРИЧЕ
Од самог почетка било је јасно да разговор о бајци није само разговор о детињству, књижевности или филму.
Бајка помаже детету да први пут размишља о најважнијим животним питањима. Она га учи да разликује добро од зла, да саосећа, доноси одлуке, разуме последице својих поступака и верује да добро на крају може да победи.
Зато народне и књижевне бајке кроз многе генерације остају део културног памћења.
Посебно место на радионици заузео је разговор о руској бајци, у којој се на изузетан начин преплићу машта, народна мудрост, хумор, живописни ликови и дубоке моралне поруке.
Учесници су разговарали о томе како се бајковите приче могу користити не само на часовима књижевности, већ и у свакодневном васпитању деце – код куће, у школи и предшколским установама.
ОД БАЈКЕ ДО РАЗГОВОРА СА ДЕТЕТОМ
Образовну радионицу водила је наша земљакиња, магистарка разредне наставе Нада Кљајић – уметница и списатељица, добитница бројних професионалних признања и награда за свој рад и стваралаштво.
Њено професионално и стваралачко искуство омогућило је учесницима да на бајку погледају из различитих углова – као на уметничко дело, средство образовања и, пре свега, као на важан инструмент у формирању личности детета.
Разговор је био жив, искрен и непосредан. Учесници нису само слушали, већ су са другима делили своја запажања, искуства и примере из свакодневног живота и рада.
Посебно је било драгоцено то што је у средишту пажње било само дете – његов унутрашњи свет, осећања, способност да машта, саосећа и ствара сопствено разумевање правде и добра.
ЧАРОБНИ СВЕТ КОЈИ ПОВЕЗУЈЕ
За организаторе фестивала овај сусрет имао је посебан значај.
У савременом свету, у којем су деца од најранијег узраста окружена огромном количином дигиталних садржаја и информација, важно је сачувати простор за живу комуникацију, читање, стваралаштво и истински људски дијалог.
Бајка управо такав простор ствара.
Она детету не намеће готове одговоре. Она му омогућава да заједно са својим јунацима прође кроз различита искушења, осети радост победе и горчину грешака и самостално донесе морални суд.
А када бајка звучи на матерњем или језику који дете учи, она постаје и мост ка култури и традицији једног народа.
Управо зато руски језик, руска књижевност, руска бајка и руски дечји филм заузимају посебно место у програму фестивала.
КАДА СЕ ОДРАСЛИ ПОНОВО СЕТЕ ДЕТИЊСТВА
Један од најтоплијих тренутака сусрета било је заједничко осећање да бајка може да повеже различите генерације.
Деца у њој препознају своје омиљене јунаке, родитељи се присећају сопственог детињства, а просветни радници добијају прилику да на позната дела погледају из новог угла.
И можда се управо у томе крије највећа чаролија бајке: она се мења заједно са нама, али никада не губи своју снагу.
Јер деци су и даље потребни доброта, пријатељство, правда, љубав и вера у чудо.
А одраслима је понекад потребно само да поново отворе књигу бајки – како би се подсетили колико је важно веровати у добро и сами бити његов део.
Образовна радионица „Утицај бајке на васпитање деце“ била је још једна важна страница фестивала „Недеља руског дечјег филма – ЧАРОБНИ СВЕТ БАЈКЕ“, који се одржава у Опову и повезује децу, родитеље, просветне раднике и све љубитеље руске културе.
Бајка се наставља. Јер док деци причамо бајке – не преносимо им само приче, већ и оно најважније: наше вредности, нашу културу и веру у добро.