16. марта у галерији Народне библиотеке „Вук Караџић“ у Крагујевцу окупили су се људи са искреним, топлим осећањима и захвалношћу према Николају Петровичу Краснову.
Догађај је одржан у оквиру манифестације „Дани руске културе у Србији“, коју организује Удружење сународника и пријатеља Русије „Србија у срцу – Русија у души“ из Опова. Програм посвећен руској култури одвија се у Србији током марта и априла 2026. године, уз подршку Фонда Русский мир и Националног савета руске националне мањине у Србији.
Изложба у галерији Народне библиотеке „Вук Караџић“ посвећена је архитекти Николају Краснову, који је током боравка на Малти (1919–1921), без архитектонских послова, с великим одушевљењем стварао акварелне пејзаже и скице. Уметник је сликао градске призоре, архитектонске детаље и сцене из живота острва.
Изложбу је допунио документарни филм о судбини Краснова и његове породице, о његовом раду у Јалти и Ливадији, емиграцији и великом доприносу српској архитектури.
Председник Националног савета руске националне мањине у Србији Милован Чурчић захвалио је присутнима на пажњи посвећеној сећању на Краснова и подсетио на његову животну судбину — како је, изгубивши отаџбину, свој таленат и знање посветио Србији.
Присутнима се затим обратио и помоћник градоначелника за сарадњу са црквама и верским заједницама, господин Мирко Чекириз. Говорио је о значају дела Николаја Краснова и о доприносу руских емиграната развоју Крагујевца, подсећајући како су Крагујевчани двадесетих година прошлог века братски и срдачно дочекали руске избеглице.
Посебан уметнички тон догађају дали су млади музичари из Музичке школе „Др Милоје Милојевић“ у Крагујевцу:
Анастасија Садилова и Нина Марјановић — дует „Под луном златном“ (Исаак Дунајевски),
Јан Марковић — домра „Хоровод“,
као и гост Гордана Величковић — „Подмосковске вечери“.
Филм је наставио програм и завршио се кадрима са упитником избеглице из 1920. године на Малти. На питање „Када и куда желите да путујете?“ Краснов је одговорио: „У Крим, када буде мирно“. И заиста се вратио — на обали Јалте 2015. године подигнут му је споменик. Вратио се кући.
Након пројекције у сали је дуго владала тишина, а потом су се присутни тихо захваљивали једни другима и организаторима. Све је протекло у атмосфери искреног поштовања и топлине према човеку који је остао у срцима и Србије и Русије.
Организатори упућују посебну захвалност директорки Народне библиотеке „Вук Караџић“ у Крагујевцу, Анђели Огњановић, на срдачној подршци и гостопримству, захваљујући којима је овај културни догађај успешно реализован.
Координатор програма у Крагујевцу
Наталија Завирохина