Две хиљаде двадесета.година је година у којој се обележавају годишњице више догађаја, везаних за руско-српске односе.
Пре свега је то 100 година од руског егзодуса армије генерала Петра Врангела са Крима и 75.година победе у Другом светском рату. О овим годишњицама знају сви. Али постоје веома значајни неправедно заборављени и малом броју људи познати догађаји. У такве спада и једна од најуспешнијих битака Првог српског устанка – битка на Варваринском пољу.
Септембра 20. ове године заправо се напунило 210 година од када су здружене руско-српске снаге однеле велику победу над турском војском на пољу које се узвисује изнад места где се две Мораве, Јужна и Западна, састављају у једну велику реку, звану Велика Морава. У спомен- парку „Саставци“ на Варваринском пољу су два споменика: један из 1910. године посвећен грофу Орурку-команданту руских снага, и руским добровољцима. На 100-годишњицу битке споменик је лично отворио Краљ Петар I и представници руског посланства. Други је подигло Министарство одбране Републике Србије 2010. године на 200.годишњицу – свим учесницима битке.
Па, ипак, каква је то битка била?
У јуну 1810. године Руске снаге под командом грофа Јозефа Орурка прешле су Дунав. Било их је око 3 хиљаде.: Ладошки мушкетарски одред и одред козака, са њима и осам топова, касније се они спојили за устаницима Карађорђа Петровића. Након неколико успешних окршаја са Турцима, здружене српско-руске снаге повукле се у шанчеве на Варваринском пољу, где су и дочекали турску војску Хуршид-паше која је бројала преко 20 000 Турака и Арнаута. Здружене руско-српске снаге бројиле су око 10 000 људи. Са обе стране је имало по 15 топова. Битка је трајала неколико дана и завршила се убедљивом победом руско-српске војске.
Ово је била трећа битка Првог српског устанка коју су заједно водили Срби и Руси. Руско-српска страна имала је минималне губитке, док су Турци изгубили преко 1000 људи, што погинулих, што рањених. Нарочито велики губитци су били у коњима. Побеђени, Турци су се панично повлачили све до Ниша.
Варваринска битка је вечни симбол заједничке руско-српске борбе за слободу.
Ове године организованог обележавања годишнице није било, али као и сваке године, делегација Националног савета руске националне мањине (Ирина Миљковић и Лав Плужников) положила је цвеће на Споменик грофу Орурку са натписом „Руским херојима – захвални потомци“.