ШКОЛСКИ ЧАС

Национални савет руске националне мањине посетио је ОШ Житковац у оквиру европског Дана језика и мултимедијалног пројекта из образовања и културе.
Скуп је започео рецитовањем своје песме „Пуковник Рајевски“ Драгиша Марковић, књижевника, из књиге „Рајевски, пуковник са три срца“ Боже Несврћанина.
Ученици ОШ су у знак добродошлице председника Милована Ћурчића са делегацијом извели програм на руском.

Декламација на руском. Песма В. Висотског „Не волим“.

Постављена је и изложба руског језика и експоната руског садржаја: самовар, бабушке и иновативног шаблона бабушке за фотографисање, који је први пут виђен од представника НСРНМ у Србији у ОШ Житковац.


У наставку скупа директор Националне библиотеке „Руске библиотеке“ Панчево Лариса Владимировна Милич одржала је један тематски „Школски час“ на руском језику, кога је већина присутних разумела.


Школски час је у веома стручном сажетку садржао основе повезаности српско- руских односа по основу православне вере и нашој заједничкој припадности словенском роду. Даље је, директорка Милич, говорила о свесловенском покрету, Свесловенској химни и Хеј Словени, словенофилству и о команданту, генерала и војсковође Михајла Григоријевича Черњајева, доласку 4303 руских добровољаца и Николаја Николајевича Рајевског који је био истакнута личност у Руском добровољачком покрету. Надаље, истакла је госпођа Милич, важне податке за Николаја Николајевича Рајевског који је пре и 1875. био у Србији и са нашим официрима разрађивао ратне планове, избијању рата 1876. против Отоманске империје у Србији, улози Черњајева и других руских официра, учешће руских добровољаца у Моравско- тимочкој, али и у Ибарској војсци, прикупљању помоћу од Руског друштва Црвеног крста за помоћ Србији, страдалим Русима у Кнежевини Србији, да је по завршетку Првог српско- турског рата када је генерал Черњајев имао 2446 добровољаца: 640 официра и 1806 подофицира и војника, без оних који су учествовали и Ибарској и Дринској војсци, о команданту Ибарске војске руском генералу Семјону Новоселу, команданту Ибарске војске.
Свесловенска идеја Черњајева настављена је после његовог живота, а Одбор за помоћ Србима „Михајло Черњајев“ 1913. године сакупио је 52 хиљада рубљи (44,72 килограма у златницима) и послао у Београд за помоћ рањеницима и сирочади.
Подвиг и жртве добровољаца допринели су великој масовној подршци Србији у лето 1914., што је навело царску владу на предузимање одлучних мера, а директорка Милич је завршила излагање да данас сваки грађанин Србије треба да одслуша овакав „Школски час“ да би схватио величину и доброту руске душе.
Са скупа је потекла иницијатива да се на Брђанки подигне споменик команданту Моравско- тимочке војске генералу М. Г. Черањјеву.
Њено излагање пратиле су пројектоване фотографије са парастоса Николају Николајевичу Рајевском и Цркви Рајевици- Шареној цркви, кроз време, и из нове историје о њему у алексиначком Поморављу, и са других важних историјских догађаја у нашој Општини из Првог српског устанка и времена Првог српско- турског рата.
Жртва Николаја Николајевича Рајевског је огромна благодат за нашу средину, јер је нашу Општину Алексинац његов прототип личности узет и описан у роману Лава Толстоја „Ана Карењина“ учинио светски познатом и препознатљивом, а Горњем Адровцу донео име „Српске Вероне“. Овај роман други је по превођењу иза Библије и екранизован је у руској и светској кинематографији у више верзија, од којих су руске најбоље.
Живот који је Николај Никола Николајевич Рајевски дао за браћу своју, нас Србе, дивео је трајног историјског сећања на њега, а Општина Алексинац се издваја са много историјских и културних споменика његовим добровољцима, као и њему изградњом Руске цркве – Свете Тројице у Горњем Адровцу, новцем његове мајке, што је јединствени случај у свету да је једном човеку у част подигнута црква.

Пише: Божа Марковић .

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *