У Националној библиотеци „Руској Библиотеци“ у Панчеву, 20. маја, на иницијативу Центра Руског географског друштва у Србији и уз подршку Националног савета руске националне мањине, одржана је презентација књиге „Последњи сведок: Догађаји у Јекатеринбургу и Алапајевску у мемоарима кнегиње Јелене Српске” – мемоари супруге
кнеза Јована Константиновича Романова, који је убијен 18. јула 1918. године, заједно са осталим члановима царске породице.
НСРНМ се одазвао иницијативи Географског друштва да одржи презентацију у Националној библиотеци „Руској Библиотеци“ у Панчеву, јер за руску националну мањину у Србији, књига је примарно средство изражавања у области културе и јавног и друштвеног живота.
Николај Нејмин, Олга Потемкина и Галина Шевцова аутори су и састављачи уводних чланака, коментара и индекса имена књиге. Књига је штампана на српском језику у издању „Центра Руског географског друштва“ у Србији. У Панчеву су књигу представили Галина Шевцова и професор Географског факултета Мирољуб Милинчић.
Председник Националног савета руске националн мањине Милован Ћурчић поздравио је присутне и нагласио да ова тема није непозната у Србији. „Аутори су дали нов истраживачки приступ овој теми, ослањајући се на дневничке Записе Јелене Карађорђевић Петровне, која је удајом постала члан руске царске породице. С обзиром да се ради о позиву на дневничке записе српске принцезе и њенолично искуство и доживљаје, стога је књига за читалачку популацију у Србији и занимљивија.“
У свом говору, професор Милинчић је упознао присутне са историјом Географског друштва Србије и његовим дубоким везама са Русијом. Представљајући књигу и једног од њених аутора Галину Шевцову, он је напоменуо да је историјски материјал представљен у књизи резултат истраживачког рада колега из Руске Федерације, а Центар Руског географског друштва у Србији има не само жељу, али и мисија да се овај материјал представи јавности у Србији.
Галина Шевцова је присутнима детаљно испричала о великом мукотрпном раду прикупљања информација за књигу, која је заснована на мемоарима Јелене Серпске, два пратећа чланка тима истраживача, протоколу испитивања принцезе у Чеки од децембра.и извод из Елениног личног писма родбини.
Јелена Српска – једина ћерка краља Србије Петра I Карађорђевића и црногорске кнегиње Зорке – удала се за Јована Константиновича у августу 1911. године и добила титулу „Њено Краљевско Височанство принцезa Јеленa Петровнa“. Кнегиња је ујединила краљевску
српску и руску владарску породицу и продубила везе између два народа.
После Октобарске револуције, Јован и његова браћа Игор и Константин су ухапшени и прогнани у Вјатку, затим у Јекатеринбург, а маја 1918. пребачени су у Алапајевск. Елена Петровна је одлучила да оде у изгнанство са својим мужем. У јуну 1918. године отишла је у Москву, надајући се да ће постићи Јованово ослобађање, али је након вести да су прогнаници пребачени на „затворски режим“ одлучила да не иде даље и остала је у Јекатеринбургу. У јулу 1918. уралски бољшевици су ухапсили Елену Петровну, а у ноћи са 17. на 18. јул Joван Константинович и његова браћа су живи бачени у рудник у близини Алапајевска и бомбардовани гранатама. Јелена Српска успела је да изађе из притвора захваљујући интервенцији амбасада Србије и Норвешке. Новембра 1918. Јелена Петровна је пребачена у Москву, одакле је отишла у Стокхолм. Умрла је 16. октобра 1962. у Ници и сахрањена је на руском гробљу Кокад.
Мемоари Јелене Српске дају читаоцима прилику да се упознају са ставовима представника српске династије, руске царске породице, као и са њеним личним искушењима и трагедијом која је задесила владрску породицу, Константинову грану династије, цара Николај II и његову породицу. Књига даје и слику епохе и политичких процеса који су се тих година одвијали у Русији. Ово је драгоцен историјски извор о важном периоду не само у историји Русије, већ и у историји Европе и у руско-српским односима.
Књига је изазвала велико интересовање и сваки од присутних на промоцији је добио по један примерак са аутограмом Галине Шевцове, једног од аутора и састављача књиге „Последњи сведок: догађаји у Јекатеринбургу и Алапајевску у мемоарима принцезе Јелене Српске“.
Промоцију је водила директорка „Руске Библиотеке“ Лариса Милић која је уједно учествовала и у преводу са руског на српски говор једне од аутора књиге Галине Шевцове.
Сада је књига доступна заинтересованим читаоцима Националне библиотеке „Руска библиотека“ у Панчеву.
Председница Комитета за информисање Наталија Миладинович.