ПАНЧЕВО, 4. новембар 2025. – У пријатним салама и на околном простору НБ „Руска библиотека“ (ул. Браће Јовановић 24) владала је атмосфера правог празника. На значајан дан – Дан оснивања Националног савета руске националне мањине – овде је успешно одржана културно-просветна манифестација „Руски сусрети 2025“. Овај догађај поново је постао жива демонстрација живе везе генерација, богатства традиције и савременог стваралаштва руске заједнице у Србији.
Манифестација, првобитно замишљена као отворен и инклузиван формат, заиста је окупила најразличитије госте: од припадника руске дијаспоре и љубитеља уметности до породица са децом и заљубљеника у гастрономска открића. За свакога је овде било нешто посебно.
Три димензије празника: од заната до интелекта
Програм „Руских сусрета“ био је осмишљен као складно тројединство, које је гостима омогућило да се у руску културу уроне из различитих перспектива.
1. Мини-базар „Направљено с љубављу“: топлота руских руку
Ово је била нај„укуснија“ и најтактилнија тачка привлачења. Руске мајсторице и занатлије из Србије представиле су плодове свог надахнућа и рада. Поглед је одмах привлачили елегантни осликани палантини од природне свиле и живописни сувенири у руском стилу. Међутим, прави одушевљени одзив владао је на гастрономским редовима. Мирисни традиционални меденјаци, хрскава пецива „Руски орашчићи“, нежна торта „Птичје млеко“, од детињства познати колач „Кромпир“, ваздушасти воћни зефир и носталгичне карамелизоване „Петаочићи“ – све се то могло не само видети, већ и одмах пробати. Потпуна распродаја свих ручно рађених производа постала је најговорнији крајњи резултат и доказ огромног интереса српске публике за аутентичне руске традиције.
2. Изложба „Историје осликане светлом“: дијалог боја и емоција
Тишина и концентрисана атмосфера читачких сала библиотеке привремено су уступиле место бури боја. Овде је отворена лична изложба талентоване сликарке руске заједнице Гузељ Перовић. 42 рада, изведена у изражајној и реткој техници уљане пастеле, стварала су посебан свет – светлосан, дубок и емотиван. Експозиција је постала тих, али моћан културни акценат дана, нудећи гостима да се одморе од гужве на базару и уроне у посматрање.
3. Шаховски симултан: игра која брише границе
За љубитеље интелектуалног изазова радила је посебна платформа. Мајстор ФИДЕ Константин Орлов одржао је шаховски симултан за све заинтересоване. Око столова су се окупили искусни играчи, али и они који су тек започињали свој пут. Ова платформа постала је центар неформалног општења, живе дискусије и пријатељског надметања, јасно показујући како заједничка страст може да уједини најразличитије људе.
Више од догађаја: значења и итози
„Руски сусрети 2025“ су своју мисију остварили сто посто. Постали су:
- Отвореном платформом за дијалог, на коју је могао доћи свако без икаквих формалности.
- Живом везом између прошлости и садашњости, где се културна баштина оживљавала у савременим производима и сликама.
- Тачком окупљања и поноса за руску заједницу, која јача осећај јединства и припадности својим коренима.
- Друштвеним катализатором, који јача везе како унутар дијаспоре, тако и са вишеетничким српским друштвом.
Укратко, овај дан у Панчеву поново је потврдио једноставну истину: култура је најбољи амбасадор и најтоплији начин да се нађе међусобно разумевање. Успех „Руских сусрета 2025“, одржаних у невероватно топлој и пријатељској атмосфери, доказује тражену вредност оваквих живих, приступачних и вишестраних формата.
Успех „Руских сусрета 2025“ био је остварив захваљујући подршци наших цењених партнера. Национална библиотека „Руска библиотека“ изражава искрену захвалност Покрајинском секретаријату за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама на неценљивој подршци у организовању манифестације. Посебна признатност припада НСРНМ, чије учешће и сарадња представљају темељ за све наше заједничке пројекте усмерене на очување и популаризацију руског културног наслеђа у Србији.
Овакви догађаји не упознају само са богатством традиције, већ и дарују осећај заједништва, стварају нове везе и остављају у души сјајну, топлу светлост – баш као оне историје осликане светлом на платнима Гузељ Перовић.