Данас, 1. августа, подсећамо се на дан уласка Русије у Први светски рат ради заштите и опстанка Краљевине Србије.
Уједно обележавамо деведесет година од подизања Монумента РУСКЕ СЛАВЕ у част цара Николе Другог, свериског императора. Монумент је подигнут као симбол јединства руске заједнице у емиграцији.
Подигнут је и у славу руских јунака — бранилаца Београда, руских јунака са Солунског фронта и других тешких бојишта за слободу Србије од 1914. до 1918. године.
Монумент Руске славе имао је за циљ да симболизује руског војника, да му да веру у јединство и снагу за повратак у Русију.
Постао је и вечна кућа руских јунака чији су земни остаци похрањени у крипти монумента — палих у одбрани Београда и на Солунском фронту.
Није ово био први пут да је руски војник гинуо за српску земљу. Руска војска бранила је Србију још 1810. године на Варварину за време Првог српског устанка.
Гинули су и на Моравском ратишту 1876. године, а својим оружјем обележили су фронтове балканских ратова 1912–1913.
Крајем јула, односно 1. августа 1914., цар Николај објављује општу мобилизацију војске ради заштите Краљевине Србије. Истог дана Немачка објављује рат Русији.
Не само што је уласком у рат развукла немачке армије на Источном фронту, већ је Русија била активна и у Србији — допремала је оружје и опрему, санитетски материјал, лекарске и болничарске тимове, војне добровољце и инструкторе.
Допремање хране за војску из Русије дунавским коридором било је пресудно за вођење Церске и Колубарске битке.
О ефикасности руске војне помоћи говори чињеница да је у кратком року од почетка операција српске војске против Аустроугарске Русија допремила:
- 120.000 пушака,
- више од 30.000 сандука муниције,
- око 300 сандука граната,
- преко 200 навоја бодљикаве жице.
Руска војска је слала и балоне за осматрање непријатељских положаја, два моторна чамца и оклопни пароброд „Тираспољ“ са руском посадом, који је штитио дунавски коридор и српске луке на Дунаву.
Годину дана Русија је сваком врстом помоћи одржавала српски фронт против Аустроугарске.
У епском повлачењу војске Краљевине Србије према Јадранској обали, цар Николај Други ултиматумом је приморао савезнике да својим бродовима евакуишу српску војску и спасу је од уништења.
Руски војници, чији земни остаци леже у овој светој костурници, храбро су са савезничким и српским снагама држали Солунски фронт.
Око 9.000 руских војника било је придружено савезничким снагама на Солунском фронту.
У борбама на Солунском фронту погинуло је преко 4.200 руских војника. Два највећа војна гробља где су сахрањени Руси налазе се у Београду (Србија) и Солуну (Грчка).
Од 1926. до 1936. године у Солун су на Војно гробље Зејтинлик пренети посмртни остаци 400 руских војника који су погинули на територији Грчке.
11. новембра 1936. тамо је отворен православни храм у знак сећања на руску војску (пројектовао га је архитекта Николај Краснов).
У Београду су у овој крипти похрањени земни остаци 287 војника погинулих на Солунском фронту. Овај подухват је спроведен на иницијативу тадашње руске емиграције у Србији. Споменик Руске славе и спомен-костурница освештани су 1936. године.
Већини руских војника земни остаци су разасути по ратиштима у Македонији у безименим масовним гробницама, од којих је данас мало што сачувано. Амбасада Руске Федерације у Македонији трага за гробовима сународника у жељи да овековечи сећање на њих.
1. августа 2014. на Немачком војном гробљу у Прилепу похрањени су земни остаци најмање десет руских војника и отворен је први меморијални објекат у Македонији посвећен руским војницима из Првог светског рата.
Руси на Солунском фронту били су узор храбрости савезничким и српским снагама.
Међутим, доживели су морални слом када су до њих почеле да стижу вести о грађанском рату у Русији.
Изостала је заслужена слава за њихову храброст, а наступили су заборав и мноштво гробова чије се место данас не зна.
На нама је да сачувамо сећање на ове дивне јунаке!
СЛАВА ИМ И ХВАЛА!
Одлуком Скупштине Београда од 12. априла 2012. године, Руска некропола дефинисана је као јединствени комплекс који обухвата:
- четири парцеле Новог гробља (80, 80а, 90, 90а),
- Меморијални споменик руским војницима који су погинули у Првом светском рату,
- Иверску капелу,
- као и гробове председника трећег и четвртог сазива Државне думе Русије М. В. Родзјанка и
- генерала М. В. Алексејева (начелника Генералштаба и врховног команданта Руске војске до маја 1917. године).
Ови гробови, иако лоцирани ван наведених парцела, суштински су неодвојиви део комплекса.
У Русији је Одлуком Владе Руске Федерације од 28. августа 2012. године Руска некропола у Београду уврштена у Листу гробних места у иностранству од историјског и меморијалног значаја за Руску Федерацију, што подразумева њено одржавање и очување.
