На основу Члана 7 тач.15 Статута, Национални савет руске националне мањине је на седници одржаној 15.02.2019 године донео
ПОСЛОВНИК О РАДУ
НАЦИОНАЛНОГ САВЕТА РУСКЕ НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ
I ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Овим пословником се уређује организација и начин рада Националног савета руске националне мањине (у даљем тексту Национални савет) и остваривање права и дужности чланова Националног савета.
Уколико Национални савет треба да одлучи о питању за које поступак није предвиђен овим пословником, Национални савет ће претходно одлучити о начину одлучивања о том питању.
Члан 2.
Право и дужност члана Националног савета је да присуствује седници. За случај спречености, чланови су дужни да благовремено обавесте председника.
Право и дужност члана Националног савета је да буде обавештен о свим питањима која су од значаја за обављање функције члана Националног савета, па у том смислу има право да затражи да му се благовремено достави сав информативни материјал и документација о питањима која су на дневном реду седнице, као и о другим питањима из надлежности Националног савета.
Члан 3.
Национални савет представља председник Националног савета.
У случају одсутности или спречености, председника замењује један од Потпредседника, кога овласти председник Националног савета.
II РАД НАЦИОНАЛНОГ САВЕТА
Члан 4.
Рад Националног савета је јаван.
Јавност у раду се обезбеђује:
достављањем позива и материјала за седнице средствима јавног информисања − омогућавањем присуства на седницама представника средстава информисања и другим заинтересованим лицима, у складу са овим Пословником − објављивањем Статута, одлука и других аката на интернет презентацији Националног савета.
Члан 5.
Национални савет ради на седницама.
Седнице Националног савета су јавне, уколико Национални савет не одлучи друкчије.
Седнице се одржавају по потреби, а најмање једном у шест месеци. а најмање четири пута годишње.
Конститутивна седница
Члан 6.
Конститутивну седницу Националног савета сазива министар у чијем су делокругу послови људских и мањинских права, тако да она буде одржана у року од 20 дана од утврђивања коначних резултата избора за националне савете националних мањина.
Члан 7.
Радом на конститутивној седници руководи радно председништво.
Радно председништво чине председавајући (најстарији члан) који председава седницом и два члана која му помажу .
За одржавање конститутивне седнице потребно је присуство већине чланова Националног савета.
Члан 8.
Конституисање Националног савета спроводи се на основу уверења о избору за члана Националног савета и решења о додели мандата чланова националног савета.
Председавајући радног председништва након читања имена, презимена и места пребивалишта чланова Националног савета којима су мандати додељени, констатује да су мандати потврђени.
Национални савет је конституисан потврђивањем мандата.
Члан 9.
О раду конститутивне седнице се води записник. Председавајући одређује који ће од два члана која му помажу водити записник.
Записник са конститутивне седнице потписан од стране присутних чланова националног савета се доставља министарству у чијем су делокругу послови људских и мањинских права у року од 48 сати од завршетка седнице.
Седнице
Члан 10.
Редовну седницу сазива и води председник Националног савета по указаној потреби.
Ванредну седницу сазива председник или лице које га замењује и то на образложени писмени предлог најмање једне трећине чланова Савета.
Члан 11.
Седница се заказује електронским путем и то најмање три дана пре њеног одржавања. У случају хитности, седница се може заказати телефонским путем и у краћем року. О хитности одлучује председник или лице које је овлашћено за заказивање по овом Пословнику.
Изузетно, ако се за тим укаже потреба, Национални савет може одржати и електронску или телефонску седницу.
Дневни ред електронске или телефонске седнице унапред утврђује председник Националног савета и о тако утврђеном дневном реду се не гласа и он се не може мењати.
Председник Националног савета је дужан да на следећој редовној седници образложи разлоге одржавања телефонске или електронске седнице.
Члан 12.
За одржавање седнице Националног савета потребно је присуство већине од укупног броја чланова Националног савета.
Члан 13.
Седницу Националног савета отвара председник када утврди присуство већине чланова. Уколико се утврди да није присутан довољан број чланова, председник ће седницу одложити и утврдити ново време одржавања седнице.
Члан 14.
Председник отвара седницу и предлаже усвајање дневног реда.
Пре преласка на дневни ред усваја се записник са предходне седнице Националног савета.
Допуну дневног реда могу предложити присутни чланови на седници пре усвајања дневног реда, уз образложење предлога. О предлогу допуне одлучују присутни чланови гласањем.
Члан 15.
О питању које је на дневном реду уводно излагање даје председник или овлашћено лице. О питању које се разматра води се расправа по чијем окончању председник или лице које је дало уводно излагање, предлаже доношење одлуке или закључка.
Члан 16.
О свакој тачки усвојеног дневног реда отвара се расправа. О наредној тачки дневног реда може се расправљати тек пошто се гласа о претходној тачки дневног реда.
Сваки члан Националног савета има право учешћа у расправи.
Редослед учешћа у расправи утврђује се на основу редоследа поднетих пријава за расправу.
Излагање члана Националног савета, на основу пријаве за расправу, не може трајати дуже од три минута.
Члан 17.
Када утврди да нема више пријављених за учешће у расправи по одређеној тачки дневног реда, председавајући закључује расправу и прелази се на одлучивање.
Када се обави расправа о свим тачкама дневног реда и одлучивање по њима, председавајући закључује седницу Националног савета.
Члан 18.
Председавајући може одредити паузу у раду седнице да би се извршиле потребне консултације или прибавило мишљење.
Председавајући ће обавестити чланове Националног савета о наставку седнице.
Члан 19.
Чланови Националног савета дужни су поштовати углед и достојанство Националног савета и личности чланова.
Нико не може да говори на седници пре него што затражи и добије реч од председавајућег.
Говорник може да говори само о питању које је на дневном реду.
Нико не може прекидати говорника нити га опомињати, осим председавајућег у случајевима предвиђеним овим пословником.
За време говора члана Националног савета у расправи није дозвољено добацивање, односно ометање говорника на други начин, као и сваки други поступак који угрожава слободу говора. Није дозвољено коришћење увредљивих израза, као ни изношење чињеница и оцена које се односе на приватни живот других лица.
Члан 20.
Уколико се члан Националног савета у свом излагању на седници увредљиво изрази о другом члану, наводећи његово име и презиме или функцију, односно погрешно протумачи његово излагање, члан на кога се излагање односи има право на реплику.
Одлуку о случају из става 1 овог члана доноси председавајући.
Реплика не може трајати дуже од два минута.
Члан 21.
О одржавању реда на седници стара се председавајући.
Због повреде реда на седници, председавајући може да члану Националног савета изрекне меру одузимања речи, уколико он омета рад на седници на начине из Члана 15 овог Пословника.
Члан коме је изречена мера одузимања речи дужан је да прекине своје излагање.
Мера одузимања речи не односи се на право члана на реплику у даљем току седнице.
Мера одузимања речи примењује се за седницу на којој је изречена.
У случају поновљеног испада или тежег нарушавања реда, чланови Националног савета могу донети одлуку о удаљавању лица које нарушава ред. Одлука о удаљавању се доноси гласањем и донета је уколико за њу гласа већина присутних чланова на седници савета.
Члан 22.
О раду на седници Националног савета води се записник и сачињава се тонски снимак седнице, који се у електронском облику објављује на сајту Националног савета и чува у архиви Националног савета.
Записник садржи основне податке о седници – имена присутних чланова, дневни ред, кратак садржај уводних излагања за сваку тачку дневног реда и текст одлуке или закључка који је донет на седници.
Записник води технички секретар или друго лице које за то задужи председавајући.
Усвојени записник потписује председавајући и записничар.
Члан 23.
Национални савет одлуке доноси већином гласова присутних.
Одлуке о усвајању и изменама Статута, о усвајању програма рада, о финансијском плану, о избору и разрешењу органа, као и све декларације и резолуције, доносе се већином од укупног броја чланова савета.
Одлуком се уређују односи у оквиру права и дужности Националног савета утврђени Статутом и Законом, одлучује се о избору и разрешењу и уређује се унутрашња организација и односи у Националном савету.
Декларацијом се изражава опште становиште Националног савета о одређеним питањима од значаја и интереса за руску националну заједницу или о питањима од ширег значаја.
Резолуцијом се указује на стање и проблеме у одређеној области од општег интереса и предлажу се мере које треба предузети.
Гласање може бити јавно и тајно.
Јавно гласање
Члан 24.
Национални савет одлучује јавним гласањем: дизањем руке или прозивком.
Ако се гласа дизањем руке, чланови се прво изјашњавају – ко је за предлог, затим – ко је против предлога, и на крају – ко се уздржава од гласања.
Ако се гласа прозивком, председавајући прозива чланове по азбучном реду презимена, а сваки прозвани члан изговара реч „за“, „против“ или „уздржан“. Ако се гласа прозивком у поступку избора у коме је предложено два или више кандидата, чланови који гласају изговарају пуно име и презиме кандидата за кога гласају.
Председавајући ће одредити ко ће записивати изјаву члана или његову одсутност, уз његово име и презиме на списку.
Одлука се сматра донетом ако је за њу гласала већина, односно већина од укупног броја чланова Националног савета у случајевима утврђеним Законом, Статутом или овим Пословником.
Тајно гласање
Члан 25.
Предлог да се о питањима из надлежности Националног савета гласа тајно може поднети председавајући или члан Националног савета.
О предлогу из става 1 овог члана одлучује се јавним гласањем дизањем руку. Предлог је усвојен ако се за њега изјасни већина присутних чланова Националног савета.
Члан 26.
Комисију за спровођење тајног гласања чине три члана који се бирају јавним гласањем на седници, након доношења одлуке о тајном гласању.
Комисија сачињава посебну евиденцију чланова Националног савета и гласачке листиће. Приликом преузимања гласачког листића, члан Националног савета се потписује у посебној евиденцији.
Гласање се врши заокруживањем редног броја испред предлога за који члан гласа.
Члану Националног савета мора бити обезбеђена тајност гласања.
Гласачки листићи се убацују у гласачку кутију.
Гласање је завршено када су сви присутни чланови гласали или истицањем времена одређеног за гласање.
Члан 27.
По завршеном гласању Комисија приступа утврђивању резултата гласања.
Комисија броји неупотребљене листиће, затим утврђује број чланова који су гласали увидом у евиденцију чланова Националног савета и констатовањем броја потписа у евиденцији.
Комисија приступа отварању гласачке кутије и вади гласачке листиће. Затим се приступа раздвајању важећих и неважећих гласачких листића чији збир мора одговарати броју чланова који су гласали.
Важећи листићи се раздвајају према предлозима за које су чланови Националног савета гласали.
Комисија бројањем гласова утврђује колико је гласова који предлог освојио. Изгласан је предлог који је добио највећи број гласова, односно апсолутну већину у случајевима утврђеним Законом, Статутом или овим Пословником.
Поступак и резултати гласања морају бити констатовани у записнику са седнице на којој је тајно гласање спроведено. Уз записник се обавезно прилаже и евиденција чланова Националног савета из члана 22 став 2 овог записника.
Комисија подноси Националном савету извештај о поступку и резултатима гласања.
Гласање на телефонској и електронској седници
Члан 28.
На телефонској и електронској седници председник Националног савета формулише одлуку, а чланови се путем телефона, SMS поруке или електронске поште изјашњавају „за“, „против“ или „уздржан“.
Ако је већина чланова гласала „за“, одлука је донета.
Приликом изјашњавања путем SMS поруке или електронске поште, чланови Националног савета своје изјашњавање шаљу Националном савету и свим члановима Националног савета.
Приликом изјашњавања путем телефона, у Националном савету се сачињава аудио снимак телефонских разговора са свим члановима Националног савета.
Члан 29.
О току телефонске и електронске седнице се води записник.
Записник садржи основне податке о седници – време одржавања, имена доступних чланова, дневни ред, изјашњавање сваког доступног члана и текст одлуке или закључка који је донет на седници.
Записник са телефонске и електронске седнице се усваја на првој следећој редовној седници Националног савета.
III ЈАВНОСТ РАДА НАЦИОНАЛНОГ САВЕТА
Члан 30.
О обезбеђивању јавности рада Националног савета стара се председник.
Јавност рада Националног савета обезбеђује се обавештавањем средстава јавног информисања о времену и месту одржавања седница, омогућавањем истима да се упознају са материјалима за седницу и присуствују седницама као и путем конференција за штампу.
Одлуке донете на седници Националног савета ће се објавити на интернет презентацији Националног савета.
Члан 31.
Седницама Националног савета могу присуствовати и заинтересовани грађани и представници организација у броју који неће реметити нормалан рад Националног савета.
Своју намеру да присуствују седници Националног савета заинтересовани ће пријавити секретару најкасније два дана пре одржавања седнице. Уколико се за присуство седници пријави већи број заинтересованих од техничких могућности, секретар ће одредити лица која ће присуствовати, водећи рачуна о редоследу поднесених пријава.
IV ПРИМЕНА ПОСЛОВНИКА
Члан 32.
О примени овог пословника стараће се, и за његову примену су одговорни председник и секретар Националног савета.
Члан 33.
Питања која се односе на начин рада Националног савета, а која нису уређена овим пословником, могу се уредити са одлуком или закључком Националног савета.
Члан 34.
Овај Пословник ступа на снагу даном доношења.
Председник НСРНМ _______________________________ Леонид Кампе