Обележено 100 година од оснивања Прве руско-српске гимназије у Кикинди

У Кикинди је у четвртак 23. децембра обележена стогодишњица од када је у згради ОШ „Јован Поповић“ основана Прва руско-српска женска гимназија.

Друштво српско-руског пријатељства из Кикинде је уз подршку града Кикинда тим поводом уприличило постављање спомен плоче на згради садашње основне школе “Јован Поповић“  у којој је од 1921. до 1931. године постојала Прва Руско-Српска Девојачка Гимназија са интернатом, а на територији тадашње Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Обзиром да се ове године навршава 100 година од оснивања Прве руско-српске женске гимназије у Великој Кикинди, Друштво српско-руског пријатељства желело је  да постављањем спомен плоче на тај начин сачува од заборава време када су у тој згради живеле и школовале се девојке из Русије.

Откривању плоче присуствовали су представници Националног савета руске националне мањине, представници амбасади Руске Федерације у Србији, Јевгениј Баранов, директор Руског дома, Зоран Касаловић, државни секретар Министарства просвете, науке и технолошког развоја, представници града на челу са градоначелником Николом Лукача, чланови Друштва српско-руског пријатељства из Кикинде и запослени у школи.

Прва Руско-српска девојачка гимназија са интернатом у овом банатском граду постојала је од 1921. до 1931. године. Гости су овом приликом истакли да им је важно подсећати на пријатељство између Србије и Русије да га треба неговати и у будућности.

Након откривања спомен плоче присутни су обишли школу и присутвовали кратком програму коју си припремили ученици школе, као и предавању о историјату школе најбољег познаваоца и хроничара Алексеја Арсењева чија мајка је матурирала у овој школи 1930. године, а он сам рођен у Кикинди 1946. године.

Откривању спомен плоче претходио је пријем за госте у Градској кући, а након свечаног догађаја гости и домаћини посетили су Културни центар где су обишли новоотворени Руски кутак и присуствовали предавању Алексеја Арсењева о животу руске емиграције у Кикинди.

По завршетку Првог светског рата у новоформирану Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, а након Октобарске револуције  у Русији пристиже велики број руских избеглица, те се за ту намену зграда данашње школе у Кикинди користила као седиште Црвеног крста и прихватни центар руских емиграната. Након тога, од 1921. године школа постаје Гимназија за ученице руске националности које  су живеле у нашем граду.

Заслуга за њено оснивање припада Наталији Корнелијевни Ердељи, бившој питомици чувеног Смољног института, касније глумици Александринског театра у Петрограду. Затекавши се у емиграцији, млада и енергична, она је већ првих дана осетила потребу неговања руског духа међу девојкама, по узору на девојачки институт који је и сама завршила са медаљом.Дипломатски делујући у Београду, у намери да избегене евентуалне непријатности, прихватила је предлог да се новооснована школа не зове институт, него Прва руско-српска гимназија са интернатом, мада је за све време постојања похађало само 6-8 Српкиња. Правила понашања, режим и обичаји, неговали су се по узору на руске привилеговане девојачке институте. У оквиру гимназије школовале су се девојке чији су родитељи емигранти углавном живели ван Кикинде. Интернат је био у репрезентативној згради бивше мађарске гимназије, а настава се одржавала после подне у згради српске гимназије.

У 36 години живота , 1925. године преминула је утемељитељица и управница Н.К. Ердељи. На њено место ступила је жена руског генерала Јелисавета Едуардовна Абацијева која је гимназију водила до њеног затварања 1931. године. Укупно је у Кикинди матурирало око 200 девојака.

Аутор текста: Остоја Војиновић.

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

•