Пише: Марианна Младеновић.
У Новом Саду су се недавно завршили сада већ традиционални „Дани руске културе“. Манифестација се без прекида одржава од 2012. године, а успела је да се прошири и на друге градове у Србији. Многовековне културно-историјске везе Русије и Србије су снажно испреплетене и чине нераскидиву везу међу њеним народима. И ове године „Дани руске културе“ су под сводовима Еђшега, једног од најлепших двораца из 19. века, окупили овдашње Русе и локалне поштоваоце и љубитеље руске културе.
Током пет дана, од 24. до 28. марта, Друштво „Русија“ је заједно са другим организацијама руске дијаспоре у Војводини и Србији, представницима руске националне мањине и Националног савета руске националне мањине представило руску културу кроз дела музичког, књижевног и сценског стваралаштва. Ове године у оквиру манифестације „Дани руске културе“ одржале су се две значајне изложбе — изложба копија акварела и цртежа „Архитекта цара Николаја II“, посвећена 160. годишњици од рођења архитекте Николаја Краснова, и уметничка изложба традиционалних старинских руских капа и украса за главу уметницe Јелизавете Семичастнове из Хрватске.
Свечано отварање фестивала започето је минутом ћутања у спомен жртвама бомбардовања Србије 1999. године. Окупљенима су се обратили помоћница Покрајинског секретаријата за културу, информисање и односе са верским заједницама Снежана Јанковић, помоћница начелника Градског секретаријата за културу Мирјана Лукић Маринковић, заменик директора Руског дома Александар Бељченко, председник Савета руске националне мањине у Србији Милован Ћурчић и председница Светске алијансе руских сународница (ВАРС) Татјана Чувиљева. У својим обраћањима, поздрављајући публику и учеснике фестивала, говорници су истакли да се ове године обележава 187 година од успостављања дипломатских односа између Русије и Србије. Истакнут је и значајан утицај руске културе на европску, као и допринос Николаја Краснова архитектонском наслеђу Београда и целе Србије.
„Дане руске културе“ су отворили млади таленти. Музику руских композитора извели су даровити музичари, победници Међународног такмичења „Sirmium Music Fest“. Оперска певачица Васја Поповић, победница Међународног такмичења оперских певача у Новом Саду, освојила је својим топлим сопраном срца свих слушалаца и поштовалаца оперске уметности. На концерту су изведене клавирске и оперске композиције Свиридова, Рахмањинова, Сметањина, Римског-Корсакова, Шостаковича, Чајковског, Кудрјавцева и Власова, од којих су многе биле инспирисане делима Пушкина.
Део овогодишњег програма „Дана руске културе“ је и Међународна конференција „Женско лице руске емиграције. Лица. Судбине. Традиција. Наслеђе.“ која је одржана 25. марта у хибридном формату. Поздравну реч су одржали директор Дома руске емиграције „Александар Солжењицин“ Виктор Александрович Москвин и председница Савеза женских снага Инга Валерјевна Легасова. Конференцију је отворила организаторка фестивала Маријана Младеновић, председница Друштва „Русија“ и председница Савета за информисање Националног савета руске националне мањине у Србији.
На конференцији су учествовали водећи стручњаци и проучаваоци руске емиграције: Алексеј Арсењев, који је говорио о судбини Александре Анатољјевне Сердјукове (1893–1978), једне од најистакнутијих представница интелектуалне емиграције; водећи научни сарадник, руководилац Одељења за историју руске емиграције у Дому руске емиграције „Александар Солжењицин“ Марина Сорокина, која је представила нове податке о руским учесницама покрета отпора у Југославији; историограф руске заједнице у Панчеву Несиба Палибрк Сукић, која је говорила о животу Рускиња у том граду; водећи научни сарадник Центра за социолошка и политиколошка истраживања Института за Африку Наталија Леонидовна Крилова, која је представила податке о женској руској емиграцији у Африци; водећи аналитичар ДАИ „Московског дома сународника“ Нели Мурнова, која је осветлила тему женског лица антифашистичке борбе у руској емиграцији, председница ВАРС-а Татјана Чувиљева је обратила пажњу на карактеристике руске женске емиграције у Европи. Представник Руског дома у Београду Георгиј Енгелхарт је истакао да је конференција на веома високом нивоу и захвалио је организаторима и учесницима на квалитетно одабраној теми конференције: „Пре сто година руске емигранткиње су дале велики допринос развоју Србије тог времена, што несумњиво заслужује посебну пажњу и истраживање“. На конференцији су учествовали и представници администрације града, Матице српске, Архива Војводине, истраживачи Института за славистику РАН, Дома руске емиграције, Института за новију историју Србије, невладиног сектора у Србији, представници руске дијаспоре у Србији и земаља Европе (потпуни списак учесника).
Приликом сагледавања резултата рада конференције донета је одлука да се изда двојезични руско-српски зборник одржаних излагања. Председница ВАРС-а Татјана Чувиљева је предложила да се конференција „Женско лице руске емиграције“ одржава сваке године у оквиру манифестације „Дани руске културе“ у организацији Друштва „Русија“ са учешћем стручњака из ВАРС-а.
На фестивалу су одржане веома успешне промоције књига „Раковичка иконописна школа Пимена Максимовича Софронова“ Јелене Межинске Миловановић, „Ако би то било могуће“ Катарине Тодорцев Хлаче и „Православни буквар“ Олгице Стефановић, као и изложба-презентација београдске уметнице Наталије Панић „Руска традиционална ношња и ауторско читање: украси за главу од природних материјала“, перформанс дизајнерке и ауторке пројекта „Руски кокошници“ Јелизавете Семичастнове и њена заједничка радионица „Израда шара на традиционалним украсима за главу“ са српским дизајнером Миланом Степановим, аутором пројекта „Бисерна грана“.
Током свих дана фестивала наступали су колективи из Новог Сада, Беочина и других градова Војводине, а на затварању „Дана руске културе“ руске народне песме извела је сјајна Марина Бајгерова, бивша солисткиња и чланица хора „Пјатницки“, а наступио је и Мешовити хор „Никола Ћириловић Ћира“ КУД „Бриле“, којим руководи наша сународница Јевгенија Којић.
На фестивалу је веома успешно одржан и програм намењен деци. Свакодневно су приказивани цртани филмови у продукцији „Сојузмултфилма“ са српским титловима: „Царева кћи жаба“, „Бајка о мртвој принцези и седам витезова“, „Дванаест месеци“, „Тројица из Простоквашина“, „Бајка о рибару и златној рибици“.
Традиционални „Дани руске културе“ у Новом Саду се не одржавају само за рускојезично становништво, већ и за представнике других националности који живе на територији Србије. Догађај има за циљ да заинтересује ширу јавност Србије за културно и историјско наслеђе Русије.
