Приказан део ликовног стваралаштва човека који је подигао и саградио „круг двојке“ у Београду. Многа његова дела данас су заштићено добро… У Културном центру изложене и фотографије Руског географског друштва.
Већ традиционална уметничка манифестација „Дани руске културе“, свечано је отворена, 24. фебруара, у Културном центру Чачак. Прате је две изложбе. Једна од њих је и део уметничког израза академика Николаја Краснова.
О изложби Краснова говорио је професор др Мирољуб Милинчић :
„…Краснов је радио је аквареле, уља на платну, бавио се и вајарством, а у Србији је запамћен по архитектонском стваралаштву. Нека од његових најпознатијих дела су зграде Владе Србије, Министарства спољних послова, Архива Србије, мост у Бранковој улици у Београду. Декорисао је и Народну скупштину, Маузолеј на Опленцу, Цркву Светог Андреја Првозваног на Дедињу… Био је задужен и за припрему аутомобила који је превезао посмртне остатке краља Александра Карађорђевића.
Академик Николај Краснов дошао је у Београд 1922. године.
– Николај Краснов рођен је 1864. године у околини Москве. Постао је познат као главни архитекта на Криму, који је некада био периферија руске империје. Радио је болнице, путеве, водовод, неколико двораца за елиту руске империје. Његово дело је палата Ливадија, летњиковац Романових. Крим је процветао, када је академик Николај Краснов био главни архитекта. Онда, десило се оно што неко назива револуцијом, а ми грађанским ратом. Из те велике буре, у Србију је стигао и Николај Краснов. У Београд је дошао на позив краљевске породице Карађорђевић, али је пре тога био на Малти…
Чуо сам коментаре посетилаца ове изложбе у Чачку да је био врстан уметник, а он је, у ствари, архитекта. Код нас је, осим у Београду, радио у Смедереву, Лесковцу, Бањи Ковиљачи… Најлепше зграде у Београду су његова дела. Николај Краснов је подигао и саградио „круг двојке“. Никоме није толико дела заштићено. Када видите два његова архитектонска дела, треће ћете препознати …“.
Организатори изложбе у Чачку, Друштво српско-руског-белоруског пријатељства, упутили су захвалност Миловану Ћурчићу, председнику Савета руске националне мањине, који је заслужан за постављење изложбе у Чачку. Његовим ангажовањем уметничка дела Николаја Краснова стигла су у наш град.
Поздравну реч дао је и Александр Бељченко, заменика директора „Руског дома“ у Београду: – „Дани руске културе“ у Чачку постали су једна добра добра, вишегодишња традиција. Желео бих да изразим захвалност Друштву српско-руског-белоруског пријатељства, посебни председнику Драгану Логвинову, на изузетној организацији овог дивног догађаја. Са Друштвом српско-руског-белоруског пријатељства имамо добру сарадњу, надамо се да ће бити још боља…“.
Свечаном отварању изложбе присуствовали су и Алексеј Иваненко, први секретар Руске амбасаде у Србији, као и Павел Миранов, саветник амбасадора Белорусије. Пре отварања изложбе, за њих је организовао пријем Милош Теофиловић, помоћник градоначелника Чачка.
У свечаном делу програма наступили су: Дечји ансамбл „ФРА“, Маријана Романова, уметница из Зрењанина, чачански књижевник Вучко Грујовић, ученици осмог разреда Основне школе „Ђенерал Марко Ђ. Катанић“ из Бреснице, Даница Живановић, Лена Катанић, Тијана Трајковић и Душан Даишевић, предводила их је професорка Бранка Трнавац, Стојан Гузина, Марија Красавчић, Зоран Марјановић.
Манифестацију „Дани руске културе“ Чачак, финансирао је Национални савет руске националне мањине.