- 28. децембра у НБ «Руска библиотека» у Панчеву владала је атмосфера праве зимске бајке. У оквиру циклуса новогодишњих манифестација «Руска мозаика» овде је одржана традиционална дечја новогодишња приредба, која је окупила рекордан број гостију – око 100 људи током дана. Прослава, подељена на две старосне групе – за најмашње и млађе основце, постала је јарки доказ тога како руска национална мањина у Србији брижљиво чува и преноси своје културно наслеђе на младе генерације.
Прослава на којој добро побеђује
Врата библиотеке су тог дана била отворена за чаролију. Децу су дочекали омиљени ликови: добри Деда Мраз са својом унуком Снежаном, украшена и ведра јелка, весели Снешко Бата и чак и разиграни зликовац Гринч, који је покушао да поквари забаву.
Програм је био богат: весела такмичења, покретне игре и надметања терали су децу да се искрено смеју и активно учествују. Традиционални тренутак читања песама Деда Мразу био је дирљив и узбуђујућ за многе младе госте. Уз заразне игре и опште весеље, добро је, по сценарију, однело победу над враголастим Гринчем. Кулминација је било паљење светала на јелки – симболичан тренутак који означава долазак Нове године за све присутне. Ни једно дете није отишло без слатког поклона из руку самог Деда Мраза. Одушевљењу деце није било краја!
Историјски корени празника: Од царских јелки до Кремљских палата
Али зашто је дечја новогодишња приредба не само забава, већ дубока културна традиција коју руска заједница пажљиво чува у иностранству? Њена историја сеже у далеку прошлост.
Традиција прославе Нове године зими и украшавања јелака стигла је у Русију за време Петра Великог. Међутим, прве дечје забаве, сличне савременим приредбама, појавиле су се пре скоро 200 година. Године 1828, царица Александра Фјодоровна организовала је јелку за децу царске породице и племства. А након превода на руски језик Хофманове бајке «Лускар» 1839. године, божићне јелке са поклонима постале су прави тренд.
Временом је празник престао да буде привилегија аристократије. Трговци и индустријалци почели су да организују добротворне јелке за децу обичних грађана. Након револуције, традиција је преживела период забране, да би 1935. године била званично оживљена под паролом «Вратимо деци Нову годину!». Приредбе са Дедом Мразом, Снежаном и борбом против злих сила (Бабе Јаге или Коштеја) постале су неизоставан атрибут совјетског детињства, а кулминација је сматрана главна државна јелка у Кремљу.
Традиција је жива
Након деценија, сценарио прославе која је одржана у «Руској библиотеци» изненађујуће тачно понавља ту проверену, временом овежану формулу: дуго очекивани јунаци, враголанције негативца, заједничке игре, песме, игре, запаљена јелка и обавезни поклон као награда за веру у чудо.
Организовање овакве приредбе у Србији је више од обичне прославе. То је живи мост између генерација и земаља. То је прилика за децу која расту у другој културној средини да се дотакну изворног руског зимског чуда, да осете припадност богатој традицији. Захваљујући оваквим манифестацијама као што је «Руска мозаика», историја се наставља, а добро новогодишње чудо проналази свој пут до срца деце, без обзира у ком крају света дочекују Нову годину.
