Данас се сећамо једног од највеличанственијих и најтужнијих догађаја у нашој заједничкој историји. 2. септембра 1876. године, током битке са турским трупама код села Горњи Адровац, погинуо је један од истакнутих представника Русије тог времена – сјајан војни човек, аристократа, научник, публициста, верни словенофил, прототип Вронског из „Ана Карењина“ – Николај Николајевич Рајевски.
Николај Николајевич је рођен на Криму 1839. године и потекао је из познате војне династије. Његов деда је генерал, херој Бородинске битке, отац му је генерал-потпуковник, оснивач Новоросије. Оставши без оца у раној младости, добио је одлично образовање, много путовао, студирао са водећим научницима Руске империје. На Московском универзитету упознао је И.С. Аксаков, заинтересовао се за идеје словенофилства. По завршетку универзитета одабрао је војну каријеру и примљен је у лајб гарду Хусара Његовог Величанства, где је направио блиставу каријеру. Међутим, 1870. године је пребачен у активну војску у Туркестан. До 1874. Раевски се не само истакао у биткама, већ је и проучавао локалну културу. За кратко време успео је да постави темеље за узгој памука у Туркестану, овде је направио плантаже пиринча, засадио винограде, покренуо производњу свиле, објавио научне чланке. 1876. године, када је почео рат између Србије и Турске, Раевски је служио у Одеси. У настојању да помогне српској браћи, Николај Николајевич је 11. августа 1876. поднео оставку и отишао као добровољац у борбу за ослобођење Србије. У то време краљ Милан је за команду уједињених снага у Србији именовао чувеног руског генерала М.Г. Черњаева, који је тајно напустио Русију да помогне српској браћи, што је изазвало одушевљење у Русији и довело до масовног прилива руских добровољаца у Србију.
Више од 4,5 хиљада руских војника и официра укључило се у борбу против Турака за слободу Србије. Пуковник Раевски, једва стигао на фронт 21. августа, примио је одред под своју команду.
smart
На данашњи дан сагињемо главе пред његовим подвигом и сећањем на њега. Он није био само бриљантан војник, већ и човек широких интересовања и дубоког знања. Он није био само аристократа, већ и словенофил који је волео свој народ и своју културу. Он није био само научник и публициста, већ и књижевни херој који је инспирисао великог Толстоја. Он није био само Рус, већ и српски брат који је дао живот за слободу Србије.
