Дан знања је важан догађај у животу руског народа, симбол почетка нове школске године, повезан са историјом, културом и традицијом. У Русији, као и у већини земаља бившег СССР-а, 1. септембар се обележава као Сверуски дан знања — народни празник који уједињује школу, наставнике, родитеље и ученике. У Србији овај дан такође заузима значајно место у образовном и културном животу, упркос разликама које проистичу из историјског контекста и традиција.
Историја 1. септембра у Русији
Путовање кроз историју показује да датум 1. септембра има дубоке корене, који сежу све до XV века. Посебно је важно било увођење новог летоброја — од 1492. године — по црквеном календару, када се овај дан славио као дан новолетија (Новолетије). Ова традиција је дошла из Византије и била је повезана са црквеним обредима и календаром. У XVII и XVIII веку, почетак школске године традиционално је падао на септембар, када су сељаци били ослобођени пољских радова. У то време, црквено-општинске школе (црквено-приходские училища), које су биле масовни образовни институт, почињале су школску годину управо овог месеца. Касније, са реформама Петра Великог и покушајима уједињења законодавства, датум почетка школске године почео је да се мења и зависио је од региона и типа образовне установе.
Овај дан је добио посебно симболично значење одлуком Савета народних комесара СССР из 1932. године, када је 1. септембар утврђен као јединствен датум почетка школске године у читавој земљи. Овај датум није повезан само са образовним традицијама, већ и са идеологијом совјетског доба, симболишући јединство и напредак. Већ 1945. године, после Великог отаџбинског рата, празник је добио посебну свечану боју, подсећајући на победу и мир, који су требали да буду темељ будућих генерација.
Савремене традиције у Русији укључјују свечану линију (отворени скуп), подизање државне заставе, свечане говоре и прво звоно — симбол континуитета генерација. Важно место заузимају и симболични ритуали, као што су „Последње звоно“ за матуранте и „Час мира“ — тема којој се посебна пажња посвећује од 1980-их година.
Традиције прослављања 1. септембра у Србији
У Србији, као и у Русији, 1. септембар се сматра почетком школске године, међутим историјски контекст и културне особености српског народа дају овом дану нешто другачију нијансу. За разлику од Русије, где се датум учврстио као део совјетске идеологије, у Србији је овај датум повезан са увођењем школског образовања у модерно доба и традицијама карактеристичним за словенске народе.
Овај руски празник има своје поштоваоце и у Србији, где постоји дубоко поштовање према руској култури и образовању. У српским школама 1. септембра такође се одржавају свечани скупови, организују се активности за првашице. Међутим, за разлику од руског празника, овде је више очувана традиција почетка школске године уз уважавање локалних услова и календарских особености.
Српска традиција почетка школске године повезана је са празником почетка нове сезоне пољопривредних радова, што је слична историјском корену руског празника. У неким школама организују се посебне активности, часови у виду екскурзија и сусрети са ветеранима педагогије, што наглашава значај образовања као основе развоја друштва.
Посебно место у српској традицији заузима породична прослава, када се родитељи и деца заједно припремају за први школски дан. За разлику од Русије, у Србији 1. септембар није тако јако повезан са државном симболиком или масовним церемонијама, што му даје породичнији и локалнији призвук.
Разлике и сличности
Упркоразличитим историјским и културним претпоставкама, оба народа прослављају почетак школске године важним традицијама које симболизују обнову, развој и наде. У Русији је церемонија испуњена државним атрибутима, као што су подизање заставе и наступи званичника, што наглашава улогу државе у васпитању генерација. У Србији се, пак, више акцената ставља на породичне и локалне традиције, што празнику даје посебан угођај и топлину.